Zemlja se prekraja postajući velika kanta za smeće. Sa ovakvom ocenom retko ko se danas ne bi složio. Problem zagađenja vode, zemljišta i vazduha na globalnom nivou je zabrinjavajući. Brine i nas.... Ali ovakva ocena je izneta i davne 1974. godine, kada je snimljena ova emisija. I tada su ljudi bili izloženi štetnim gasovima, hemikalijama i prekomernoj buci. I tada je bilo onih koji su bez oklevanja okretali leđa životu u urbanim sredinama i svoje novo mesto pod suncem pronalazili u prirodi. Ovo je priča o takvim ljudima i jednoj čudesnoj šumi u somborskom kraju. Istovremeno, to je i priča o svima nama danas i našem neuspehu da ne prekrajamo planetu u veliku kantu za smeće. Autori: Zvonko Simonović i Zaviša Stojković.

Emisija je dokumentarni zapis o stanovnicima sela Mušnikovo na Šar planini sa Prizrenske strane.... Reč je o mešovitom, srpsko-albanskom selu čiji su nastariji meštani svoje mesto i potomke podizali radeći kao pečalbari širom sveta. Članovi ove složne zajednice govore o svojim sudbinama, hidrocentrali koja je izgrađena dobrovoljnim radom, svojoj deci - predstavnicima nove generacije koja je završila fakultete, ali i novom poduhvatu - uređenju seoskog trga, u kojem im pomaže profesor Đorđe Simonović. Urednica Kosara Balabanović, proizvedeno 1970. godine.

„Imao sam dve velike sreće u životu: jedna je što nisam voleo vlast a druga što nisam voleo pare“, ovim rečima je, u intervjuu TV Beograd, Ratko Dražević opisao svoj život.... Ratko Dražević (1918-1992), učesnik NOB-a, operativac Udbe, jedan od osnivača preduzeća „Geneks i direktor Avala filma. I danas važi za jednu od najkontroverznijih ličnosti novije istorije, posebno u periodu posle Drugog svetskog rata. Pred našim kamerama govorio je o ratnim godinama, zatim svom radu u Udbi, švercu cigareta po nalogu države, čime se dolazilo do deviza, što je bio i početak njegovog angažovanja u stvaranju „Geneksa, jedne od najjačih jugoslovenskih firmi. U svet filma Ratko Dražević ušao je pod pritiskom vlasti. Otvorio je vrata jednog sveta o kojem ništa nije znao, a u kojem je, za deceniju svog angažovanja, ostavio neizbrisiv trag. Govorili su da je stvorio beogradski Holivud u Košutnjaku. O „crnom talasu nije znao ništa, a glavni je „krivac što su Skupljači perja „pokorili Kan 1967, a već naredne nominovani za Oskara. Život Ratka Draževića je fascinantan ponajviše sa stanovišta vremena u kojem je živeo, u kojem je bio sve osim onog što je to vreme zahtevalo od „običnih ljudi. Iako je imao i moć i ugled, nije izbegao sudbinu da i u njegovom profesionalnom životu politika ima poslednju reč. Sa mesta direktora Avala filma smenjen je pod optužbom o navodnim finansijskim malverzacijama. Govoreći o tome pred našim kamerama, Ratko Dražević, čiji je život bio uzbudljiviji od mnogih filmova, vlasnik biografije prevelike i za tri života je kazao: „Da sam hteo da kradem, to sam mogao dok sam bio u Geneksu'. Tada sam nosio milion dolara u džepu. Carinik me pita na carini šta imam u džepu, ja kažem - imam milion dolara, a on mi odgovori - ajd nemoj da se zezaš. Urednica: Lika Lukić Reditelj: Nenad Momčilović Urednica: Lika Lukić.

Ivo Lola Ribar (1916-1943), pravnik i revolucionar, jedan od organizatora i predvodnika omladinskog i studentskog revolucionarnog pokreta u Jugoslaviji, organizator omladinskog antifašističkog pokreta u toku NOB-a, sekretar CK SKOJ-a i narodni heroj Jugoslavije. Sin je hrvatskog i jugoslovenskog političara Ivana Ribara.... Ivo Lola Ribar odrastao je u Đakovu, Karlovcu i Beogradu. Školovao se u Parizu i Ženevi, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, 1939. godine. U vreme kada je pohađao gimnaziju zainteresovao se za društvena i politička zbivanja. Tokom studija družio se sa studentima-komunistima, pa je 1936. godine postao član Komunističke partije. Po direktivi CK KPJ, 1937. godine je prešao u Zagreb, gde je postao rukovodilac Centralne izvršne komisije pri CK KPJ, koja je kasnije prerasla u Centralni komitet SKOJ-a. Posle okupacije Jugoslavije, 1941. godine aktivno je radio na organizovanju i pripremi oružanog ustanka. Bio je jedan od organizatora Prvog kongresa antifašističke omladine, održanog decembar 1942. godine u Bihaću. Poginuo je 27. novembra 1943. godine prilikom neprijateljskog vazdušnog napada na avion kojim je trebalo da se sa Glamočkog polja prebaci u Italiju. Za narodnog heroja proglašen je 18. novembra 1944. godine, a njegovi posmrtni ostaci su 1948. preneti u Beograd i sahranjeni u Grobnicu narodnih heroja na Kalemegdanu. U toku rata je poginuo i njegov mlađi brat Jurica Ribar. Urednik Milutin Stanišić, proizvedeno 1974. godine.

Petar Savković (1931-2018) Manastir Sopoćani imao je burnu istoriju. Stradao je posle Kosovskog boja. Sve je spaljeno i uništeno: crkva, konaci, kapele, mnoštvo drugih zgrada, neophodnih velikom monaškom staništu. O tome svedoče zapisi patrijarha Pajsija i drugih monaha. Godine 1689. monah koji nije ostavio svoje ime piše: I opet behu teška, oskudna i nasilnička vremena... I u celoj zemlji razoriše svete crkve…... Slikarstvo u manastiru Sopoćani je slikarstvo za poštovanje i divljenje. Mnoge kompozicije svrstavaju se u red najviših dostignuća srednjovekovnog slikarstva. U Sopoćanima je naslikan uzbudljiv živopis visoke umetničke vrednosti, priznat u svetskoj nauci. Urednik i scenarista: Petar Savković, reditelji Stevan Stanić i Radoslav Moskovlić, snimatelji Zoran Sinđelić i Milenko Jovanović, montažer Marija Bogičević, producent Ćetko Peljević.

Da li je u Sopoćanima najveći slikar trinaestog veka ostavio svoje najznačajnije delo? Manastir Sopoćani imao je burnu istoriju. Stradao je posle Kosovskog boja. Sve je spaljeno i uništeno: crkva, konaci, kapele, mnoštvo drugih zgrada neophodnih velikom monaškom staništu. O tome svedoče zapisi patrijarha Pajsija i drugih monaha. Godine 1689. monah koji nije ostavio svoje ime piše: I opet behu teška, oskudna i nasilnička vremena... I u celoj zemlji razoriše svete crkve…... Zapisa ima još. Neki su upisani oštrim predmetom u kamenu. Pred prvo pustošenje kaluđeri su sklonili kovčeg s telom prepodobnog Simeona monaha. Srećom, obnavljanjem je spasen taj kulturno-istorijski spomenik. Kako sopoćanske freske doživljava znalac? Apostoli, ratnici i mučenici ne prestaju da nas očaravaju. To su nadahnute i monumentalne studije velike lepote i blistave slikarske tehnike... svaka figura ima svoju težinu, svoje svetlo; donosi svoja istančana hromatska sazvučja, ostvarujući onu neposrednost slikarskog postupka, kad nam se čini da se između umetnika i njegovog dela ništa nije isprečilo. U ktitorskoj kompoziciji je i lik kraljice Jelene, koja je prema predanju dočekana kao nijedna druga nevesta u Evropi, jer je u ime dobrodošlice cela dolina Ibra, kojom će Jelena proći, zasađena jorgovanima. Prešla je u pravoslavlje, sagradila manastir Gradac. U kompoziciji ktitora su i Uroš sa kraljevićem Dragutinom i drugi sin Milutin. Slikarstvo u manastiru Sopoćani je vanserijske vrednosti. Mnoge kompozicije svrstavaju se u red najviših dostignuća. Tu je i Jovan, koga narod naziva Lepi Jova. U literarnom delu, kćerka srpskog kneza Avrama, Jaglika, ludo je zagledana u ovu sopoćansku fresku, koja se sa sopoćanskog zida preselila u njenu dušu. Najlepša glava muškarca koja se ikad na crkvenim zidovima mogla videti, sa očima kao zvezde, koje su sišle sa neba u crkvu i obasjale njen zid. U Sopoćanima je naslikan uzbudljiv živopis visoke umetničke vrednosti, priznat u svetskoj nauci kao kategorija najvišeg statusa. Kruna lepote tog živopisa jeste predstava Uspenja Presvete Bogorodice. Urednik i scenarist Petar Savković, reditelji Stevan Stanić i Radoslav Moskovlić, snimatelji Zoran Sinđelić i Milenko Jovanović, montažer Marija Bogičević, producent Ćetko Peljević.